Ukoliko ste u prethodne dve nedelje pokušali da saznate koliku podršku u biračkom telu imaju predsednički kandidati u Crnoj Gori, u tome sasvim sigurno niste uspeli. Razlog je veoma jednostavan i leži u činjenici da je u toj zemlji zakonom zabranjeno objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnjenja u vezi sa izbornim opredeljenjem birača, a dejstvo te zabrane počinje 15 dana pre dana za glasanje.
Programska direktorka podgoričkog Centra za demokratsku tranziciju (CDT) Milica Kovačević objašnjava u razgovoru za portal N1 da je to pravilo je uvedeno u jednoj od poslednjih izbornih reformi u Crnoj Gori jer su „partije tada procenile da istraživanja javnog mnjenja utiču na stavove građana“.
„Nevladin sektor se bunio protiv toga jer mislimo da to ograničava slobodu i pravo birača da budu informisani o izbornoj ponudi, a mi verujemo da istraživanja pomažu tome. Rezultat te odluke jeste da i u ovom izbornom ciklusu nemamo nijedno kredibilno istraživanje, između ostalog i zbog toga što su kandidatske liste potvrđene svega jedan dan pre zabrane, pa ankete nisu ni mogle da budu urađene“, navodi naša sagovornica.
Konkretno, liste kandidata na izborima za predsednika Crne Gore potvrđene su 3. marta, a zabrana objavljivanja izbornih anketa počela je već dan kasnije.
„To je otvorilo prostor za dezinformisanje jer se svakodnevno objavljuju lažna istraživanja koja se pripisuju renomiranim istraživačkim agencijama i nevladinim organizacijama. Iz tog razloga radimo proveru činjenica i svakodnevno pozivamo agencije kao što su Ipsos, Damar, Defacto, koji nam negiraju da su to njihova istraživanja“, ističe Kovačević.
Kako kaže, umesto nekog istraživanja koje može da se uradi transparentno i da se obrazloži, sad imamo „ili partijsko šaptanje o tome šta kažu njihovi brojevi ili potpuno izmišljena navijačka istraživanja“.
„Reforma izbornog zakona usvojena je tada dvotrećinskom većinom, dakle za nju nije glasala samo vlast. U to vreme nije bilo toliko lažnih vesti jer društvene mreže nisu bile toliko moćne kao danas, a mi se nadamo da će i partije razumeti da ta zabrana i njima nanosi štetu“, napominje Kovačević.
Šta kaže Zakon o izboru odbornika i poslanika
„U roku od 15 dana pre dana održavanja izbora, u programima radio-difuznih servisa i drugih medija nije dozvoljeno objavljivanje rezultata ispitivanja javnog mnjenja, drugih istraživanja i analiza u vezi sa opredeljenjem birača u pogledu procene rezultata izbora. Na dan izbora, tokom trajanja glasanja, nikome nije dozvoljeno da u programima radio-difuznih servisa i drugih medija objavljuje procenu rezultata glasanja“, navedeno je u članu 63 Zakona o izboru odbornika i poslanika.
Sagovornica portala N1 smatra i da izborna tišina, tako kako je u Crnoj Gori formulisana, nema mnogo smisla u eri interneta i društvenih medija.
„Izborna tišina se odnosi na zabranu propagande putem javnih skupova i medija, a zakonu o medima društvene mreže se ne tretiraju kao mediji. Osim toga, najveći problem sa propagandom i dezinformisanjem dolazi sa anonimnih portala koji nemaju obavezu registracije, nemaju nadzor, kontrolu, nije ih moguće kazniti, tako da ta zabrana praktično važi samo za tradicionalne medije – televiziju, radio i štampu“, zaključuje Kovačević.
Zašto u Crnoj Gori nije bilo istraživanja o rejtingu kandidata za predsednika
