Već sa prvim talasom hladnijeg vremena, mnogo ranije nego što smo i kalendarski ušli u zimu, velika većina nas je iskusila onaj neprijatan osećaj koji mnogi nazivaju “strujnim udarom” – kad nas neko u prolazu dotakne ili kad rukom posegnemo za kvaku na vratima.
Za nastanak varnica koje su vidljive i golim okom, po rečima Mladena Šljivovića, nastavnika fizike u gimnaziji u Zaječaru, glavni krivac je – trenje.
“To je jedan od najlakših načina da naelektrišete neko telo. Osobe koje nose odeću od sintetičkih materijala ili vole da se igraju s kosom su stalno pod procesom trenja tokom kojeg se bukvalno naelektrišu. S obzirom na to da je kapacitet njihovog tela kao kondenzatora veoma mali tako je i vrlo mala količina trenja dovoljna da napravi prilično veliki napon, čak 1.000 volti – što je dovoljno da probije vazduh koji prestaje da bude izolator. I onda ih pecne varnica koja se pojavi, odnosno temperatura, a ne toliko struja”, objašnjava Šljivović za „Danas“.
Situaciju u kojoj varnica nastane kad dodirnemo nekog ili neko dodirne nas, nastavnik fizike opisuje kao klasičnu razmenu naelektrisanja.
“Ako su dva objekta isto naelektrisana, nema razmene. Ideja je da jedan bude više naelektrisan od drugog”, ističe Šljivović.
Zanimljivo je da se elektricitet najčešće skuplja oko oštrih predmeta. Što je neka površina oštrija – to je veća gustina naelektrisanja.
Iz tog razloga je kvaka idealni deo vrata koji se naelektriše, a takođe i idealno mesto za koje ćemo se uhvatiti. Da bismo izbegli elektricitet nije loše da pri ruci imamo privezak od ključeva kojim ćemo, pre nego uhvatimo kvaku, da dodirnemo vrata.
S pojavom nižih temperatura ima sve manje vlage u vazduhu, što ga čini mnogo suvljim. Vlagu u vazduhu nazivamo vodenom parom. Vodena para radi na odvođenju naelektrisanja od nas, a manja količina vodene pare znači da naše telo može da zadrži veći naboj.
