Sve što treba da znate o šarlahu

Piše: Stefan Nikolić, pedijatar

Šarlah je bolest svuda rasprostranjena. Rezervoar infekcije je čovek, izvor infekcije je nazofaringealni sekret osoba sa streptokoknom infekcijom, bilo oboleo, rekonvalescent ili kliconoša.

Put širenja infekcije je kapljični najčešće preko nazofaringealne sluzokože. Moguć je prodor preko sluzokože genitalnog trakta, preko povreda ili opekotina. Bolest pokazuje sezonski karakter javljanja sa dominacijom u hladnim mesecima jesen-zima-proleće. Javlja se u zatvorenim kolektivima kao što su škole ili obdaništa. Najčešće od šarlaha oboljevaju deca predškoloskog ili ranog školskog uzrasta.

Uzrok nastanka

Bolest izaziva Streptococcus beta haemolyticus grupe A koji produkuje eritrogeni toksin. Postoje tri antigenski različita tipa eritrogenog toksina: tip A, B i C. Najčešće je izazvan tipom A.

Klinička slika

Inkubacija je kratka i traje 6 sati do 10 dana, najčešće 3-5 dana. U ovoj fazi bolesti bolesnik je infektivan, ali je bez simptoma bolesti. Bolest prolazi kroz 4 stadijuma:

1. Inicijalni stadijum – Bolest počinje naglo i karakteriše se trijasom simptoma: povišenom temperaturom, gušoboljom i inicijalnim povraćanjem. Ovaj stadijum je kratkotrajan, oko 12 časova i pridružuju mu se glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima.

Prilikom pregleda nalazi se karakteristično intezivno hiperemično plameno ždrelo „skarlet crveno“. Tonzile su hiperemične, hipertrofične, a u težim slučajevima mogu se naći i eksudativne promene u vidu gnojnih naslaga. Meko nepce je takođe hiperemično, a na zadnjem zidu ždrela mogu se videti promene i vidu granuliranog enantema. Jezik je belo obložen, dok su vrh i bočne strane neobloženi što daje izgled slova V. Prisutna je i submandibularna limfadenopatija. Inicijalno povraćanje je posledica intoksikacije organizma i nadražaja neurovegetativnog sistema.

2. Osipni stadijum – Osip se javlja prvo na koži vrata, predelu aksile, ingvinumu i širi se prema ekstremitetima. Ospa je makulopapulozna na hiperemičnoj koži. Koža je suva, gruba, kao naježena. Ne javlja se na licu, dlanovima i tabanima. Najintezivnija je na velikim pregibima, fleksornim stranama ekstremiteta. Praćena je lakim svrabom.

Osip na pritisak isčezava, pri čemu nastaje blag subikterus. Povlači se brzo, nakon 1-2 dana, istim redosledom kako je izbijala, a posle povlačenja nastaje perutanje. Pregledom bolesnika u osipnom stadijumu zapaža se hiperemija lica, koje je zažareno, dok je predeo oko usana, trougao nos-usne, bled. Prisutna je tahikardija, puls je mekan i ubrzan. Ponekad je prisutna hepatomegalija i splenomegalija. Promene na jeziku su u ovom stadijumu karakteristične. Jezik je potpuno deskvamiran i ima izgled „malinastog jezika“ kada papile promeniraju. Ovakav izgled jezika se održava oko dve nedelje tako da može da posluži za retrogradno postavljanje dijagnoze.

3. Prazni period – U ovom stadijumu bolesti prisutni su samo suva, hrapava koža, Pastijin znak, tahikardija i malinast jezik.

4. Stadijum perutanja – Ovaj stadijum bolesti se karakteriše perutanjem kože na mestima gde se prvo javila ospa na vratu, licu, ušnim školjkama, grudima, abdomenu i u vidu je sitnog brašnastog perutanja. Najkarakterističnije je perutanje na dlanovima i tabanima koje je u vidu lamela, krupno, kao ljuštenje.

Dijagnoza

Dijagnoza šarlaha se postavlja na osnovu anamneze, epidemioloških podataka, kliničke slike, kliničkog toka i laboratorijskih analiza. Izolacija uzročnika iz brisa ždrela potvrdjuje dijagnozu, ali negativni nalaz je ne isključuje. Pregled mokraće kod šarlaha je obavezan radi otkrivanja ranih ili poznih komplikacija bubrega.

Lečenje

Streptokokni faringitis i šarlah su bolesti koje se lece penicilinom ili eritromicinom (ili nekim od antibiotika prema antibiogramu) ako je bolesnik alergičan na penicilin. Antibiotici su postali nezaobilazni otkada je dokazano da su najbolje sredstvo u prevenciji kasnih poststretokoknih komplikacija. Dejstvo antibioterapije na prevenciju poststreptokoknog glomerulofritisa nije dokazano.

Neuspeh terapije penicilinom objašnjava se postojanjem sojeva streptokoka koji produkuju beta laktamazu, mada nju mogu da produkuju i druge bakteije koje učestvuju u infekciji. U tom slučaju, neophodno je ordinirati antibiotik koji je rezistentan na dejstvo beta laktamaza. U terapiji je najvažniji momenat početka davanja penicilina, jer penicilin deluje samo ako je dat rano u toku infekcije, kada nije bilo mnogo streptokoka, tj, u fazi njihovog intenzivnog razmnožavanja. Kada se propusti taj momenat zaustavlja se intenzivno razmnožavanje, a tada nedostaju određeni proteini za koje se penicilin vezuje, što ga sprečava da ispolji svoje dejstvo.

Prevencija

Prevencija, u toku epidemije ili dugotrajnog boravka u prenaseljenoj sredini (kasarne, internati, zajedničke spavaonice itd.) osobama koje su u neposrednom kontaktu sa obolelim može se davati benzatin penicilin jednom mesečno. Dokazano je da se tako smanjuje učestalost streptokoknih faringitisa. U epidemijama u kojima se javljaju akutna reumatska groznica i glomerulonefriris potrebno je lečiti i asimptomatske nosioce streptokoka.

***

Bonus video: Deca na udaru trostruke epidemije