Pisac i filozof Igor Štiks izjavio je u emisiji Newsnight da “nekad stvari koje nam se čine marginalne i besmislene mogu biti seme neke buduće promene”. “Uvek nam se meša i optimizam i pesimizam, bilo bi jednostavno reći nema nade gotovo je, moramo verovati, moramo delovati kao da ima. Zašto bismo dodavali još otrova u ionako toksičnu realnost, uvek postoji mogućnost za neku vrstu promene, nekad je zaista ne vidimo, ali treba je potražiti, niko vam neće poslati mejlom kako će se promena napraviti ili vam staviti crveni tepih da u tu promenu uđete”, kaže on.
Pre nekoliko dana, u beogradskom pozorištu Atelje 212, premijerno su izvedeni „Urotnici“.
Štiks za N1 kaže da želi da budu „gledani, slušani, čitani oni likovi koji su zapravo i naši pisci“.
„To jeste dramski tekst o njima, oni progovaraju kroz taj tekst, a Vladimir Arsenijević i ja smo im dali jednu platformu, ukidajući vreme i prostor“, kaže on.
Na pitanje protiv čega bi ti likovi mogli da se urote, kaže „pe svega protiv realnosti u kojoj živimo danas“.
„Protiv nedostatka imaginacije, nedostatka utopije, nedostatka razmišljanja, nekog boljeg rada, nekog srećnijeg rada…“, kaže on.
Opisujući delo, otkriva nam da su likovi Bogdan Bogdanović, Borka Pavićević, Mirko Kovač, Miroslav Krleža, Daša Drndić, Danilo Kiš…
„Bogdanović je jedan čarobnjak koji nas vodi kroz prostor i vreme i sve njih priziva. Teško je reći šta je sve bio, sve je bio u životu, bio je prava renesansna ličnost – i arhitekta, i graditelj, pisac… Radi se o jednoj svestranoj ličnosti, koja za sobom vuče sve ono što smo pomalo izgubili, jednu želju da se gradi grad, da kad gradimo grad gradimo zajednicu. Tu se možemo pitati kakav bi Beograd gradio Bogdan Bogdanović“, kaže.
Navodi da oni pokušavaju da prvo objasne „u kakvom svetu živimo da bismo skovali jednu urotu sa čitaocima za neko novo sutra“.
„Govore o onome što nam se desilo, što je bio rat, pa potom egzil, a potom o onome što svi imamo, a to su izgubljeni snovi. Za jednog Matvejevića to je bila jedna Jugoslavija, u kojoj bi ljudi živeli mirno i zajedno, za jednog Krležu utopije su nestale koje je on gradio, konačno imate utopiju jednog Danila Kiša koji je pozvao na to da ukinemo besmislene granice u jeziku i književnosti. Oni su uzbunjivači, uz to što mogu biti i mi smo pomislili da bi mogli biti baš dobri urotnici“, kaže.
Ističe da su svi ti ljudi imali širu viziju društva „od one usko etnonacionalne u koju su naše državice upale nakon raspada zajedničke zemlje“.
Prema njegovim rečima, „nekad stvari koje nam se čine marginalne i besmislene mogu biti seme neke buduće promene“.
„Uvek nam se meša i optimizam i pesimizam, bilo bi jednostavno reći nema nade gotovo je, moramo verovati, moramo delovati kao da ima. Zašto bismo dodavali još otrova u ionako toksičnu realnost, uvek postoji mogućnost za neku vrstu promene, nekad je zaista ne vidimo, ali treba je potražiti, niko vam neće poslati mejlom kako će se promena napraviti ili vam staviti crveni tepih da u tu promenu uđete“, kaže on.
Štiks: Niko neće poslati mejlom kako će se promena napraviti, treba je potražiti
