Ivana svaki drugi dan po pet sati ima dijalizu.
„Mama, danas ću biti dobra, neću da te maltretiram – to mi je juče kazala moja četvorogodišnja ćerka kad je videla da nisam baš dobro posle dijalize. Deca mnogo bolje sve shvataju nego što mislimo“, kaže za Novu Ivana Jović (34) iz Beograda koja čeka transplantaciju bubrega.
Ivana kaže da je najgore u svemu što oseća da joj je vreme sa ćerkicom oduzeto.
„Ona više nikad neće ponovo imati ni tri, ni četiri godine. Najgore je i što ne mogu s njom nigde na odmor jer, i da platim dijalizu, što nije jednostavno, ko će biti s njom za to vreme dok mene nema…“
Ivana Jović ima policističnu bolest bubrega zbog koje je već dve godine na dijalizi i oko godinu dana na listi čekanja za transplantaciju organa. U avgustu prošle godine urađena joj je nefrektomija levog bubrega, tj. lekari su joj izvadili jedan bubreg, a drugi slabo radi. Hroničan program dijalize podrazumeva terapiju svaki drugi dan u trajanju od po pet sati. Ograničenja na dijalizi su brojna, pored konstantnog umora, tu je ograničenje u vidu unosa tečnosti, kao i namirnica koje je moguće konzumirati.
Sve što Ivana danas želi je da nastavi normalan život uz svoju ćerku, a jedino rešenje je transplantacija bubrega. A budući da nema donora, ona je na listi čekanja za transplantaciju organa.
Poražavajući podaci kažu da je u Srbiji ove godine urađena samo jedna kadaverična transplantacija (sa preminulog donora), tokom prošle godine do oktobra je urađeno svega pet transplatacija, dok je u susednoj Hrvatskoj taj broj 268. A u Srbiji više od 2.000 ljudi čeka na transplataciju organa. Taj spisak je iz godine u godinu sve duži i duži, a nažalost broj presađenih organa sve je manji.
Zato se Ivana prijavila za kadeveričnu transplantaciju i u Belorusiji, što joj povećava mogućnost da dobije novu šansu za život.
Ona je uradila neophodne pripreme i 16. januara ide u Belorusiju. Kad lekari obave sve neophodne preglede i kad skupi sva sredstva, biće na listi.
„Belorusija je jedna od retkih zemalja koja – za novac – daje stranim državljanima da budu na.listi. Kad se skupe sva sredstva i kad Fondacija Budi human odavde njima uplati novac, i ja ću biti na toj listi.“
I dok čeka da se sve kockice poklope, Ivana priča koliko je važno donorstvo.
„Skoro sam pričala sa roditeljima čija je beba, nažalost, preminula, a oni su donirali njene organe. Kazali su da je za njih donorstvo spokojstvo i herojstvo jer znaju da su i oni i lekari dali sve, ali njihove bebe, nažalost, više nema, međutim, zato su pomogli nekom drugom da njihova beba bude bolje.“
Ivana kaže i da je njen takozvani medeni mesec dijalize završen – ranije je mogla sama da se odveze kući iz Kliiničkog centra Srbije sa dijalize, sada je to već skoro nemoguće. Dobra stvar je što odskoro radi dijalizu kod kuće, pa ne gubi vreme i snagu na prevoz.
„Poenta cele transplantacije je što ste posle toga sasvim funkcionalni. Kako kažu lekari, to je jedina terapja koja je najbolja za pacijente i ujedno najjeftinija, kad se sve sagleda.“
Ivani su i dalje potrebna sredstva za transplantaciju bubrega, za pripremne specijalističke preglede, prevod medicinske dokumentacije, kao i za putne troškove i troškove smeštaja u toku lečenja.
Ivani možete pomoći:
Upišite 1373 i pošaljite na 3030
Uplatom na dinarski račun: 160-6000001468264-27
Uplatom na devizni račun: 160-6000001468448-57
IBAN: RS35160600000146844857
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
BONUS VIDEO: Jedno „da“ spasava osam života, ali porodice potencijalnih donora odbijaju da daju saglasnost
