Šta je obeležilo kampanju između dva izborna kruga

Kampanja između dva kruga predsedničkih izbora u Crnoj Gori bila je prilično bleda, mlaka i neoriginalna, posebno sa medijskog aspekta. Nismo imali veliku prisutnost kandidata u medijima, međutim ono što se promenilo jeste ton same kampanje. Mnogo više je bilo negativne kampanje, u smislu međusobnih optužbi i negativnih konotacija u odnosu na protivkandidata, ističe u razgovoru za portal N1 Ana Nenezić, izvršna direktorka podgoričkog Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).

Govoreći o kampanji koju je vodio aktuelni predsednik Crne Gore Milo Đukanović, sagovornica portala N1 navodi da se lider Demokratske partije socijalista uglavnom fokusirao na samu ličnost svog protivkandidata.

„Đukanović je birače podsećao na aktivnosti Jakova Milatovića tokom trajanja vlade Zdravka Krivokapića, koja se ovde kolokvijalno nazivala Vladom 12 apostola. Koristio je to kako bi Milatovića dominantno vezao za prosrpski narativ i za ono što se u crnogorskom diskursu prepoznaje kao dva pola. Međutim, retorika koja je ranije bila veoma uspešna, posebno kada su bili suprotstavljeni desničarski Demokratski front i DPS, sada je u velikoj meri prevaziđena. Građani više ne žele da slušaju o nacionalizmima i o podelama, pa verujem da to nije kampanja koja može biti uspešna“, smatra Nenezić.

Kako kaže, Đukanović je počeo da se okreće i ka temama koje se tiču ekonomije, intregracija, značaja NATO članstva, a to je, dodaje, sasvim podudarno s onim o čemu govori Milatović.

„Milatović je, pak, koristio priliku da ukaže na sve nedostatnosti tokom tridesetogošnje Đukanovićeve vladavine, na promene u njegovom narativu, brojne zaokrete koje je napravio, pokušavajući na taj način da prikaže njegovu nedoslednost u vršenju politike, ali i da pokaže građanima da Đukanović nije radio u javnom interesu“, ukazuje izvršna direktorka Centra za monitoring i istraživanje.

Nenezić ocenjuje da je Crna Gora iz nacionalizama koji su dominirali u ranijim kampanjama došla do jednog pretežno populističkog izraza.

„Vidimo da se kandidati, ako sklonimo deo sa međusobnim optužbama, najviše utrkuju oko toga ko će ponuditi veće plate građanima kada dođu na vlast. Iako znamo da plate nisu u nadležnosti predsednika, to lepo zvuči i čini mi se da su to najjeftiniji glasovi koje možete dobiti na političkom tržištu“, konstatuje Nenezić.

Izlaznost će verovatno biti veća, ali ne kao 1997.

Ana Nenezić očekuje da će izlaznost u nedelju, 2. aprila biti nešto veća nego u prvom krugu izbora, kada je glasalo 64 odsto upisanih birača.

Jedini podatak za uporednu analizu je iz 1997. godine, kada je u drugom krugu izbora u kojem su se našli Milo Đukanović i Momir Bulatović, glasalo 73 odsto birača. Ako uzmemo u obzir to da je u prvom krugu pravo glasa iskoristilo 64 odsto birača, rekla bih da ćemo sada imati nekoliko procenata više, ali sumnjam da ćemo dostići izlaznost iz 1997. godine“, kaže Nenezić.

Odgovarajući na pitanje koliko se Đukanović u kampanji pred drugi krug izbora fokusirao na, kako je sam rekao, rezervoare podrške koji nisu bili aktivirani, Nenezić je najpre istakla da je „vrlo pežorativno nazivati birače džepovima i rezervoarima“.

„Đukanović je tu mislio na dijasporu i propadnike manjinskih naroda. Dijaspora u postojećem zakonodavnom okviru ima pravo glasa, ali ne postoje podaci o tome koliko naših građana živi van granica Crne Gore. Smatram da moramo srediti ono što jesu suštisnki problemi, a to su registri, delovanje institucija i zakonodavni okvir. Verujem da će se dijaspora odazvati pozivu i doći na glasanje, ali nije ispravno očekivati da će baš svi iz dijaspore glasati za jednog ili drugog kandidata. To su projekcije koje po mom mišljenju nisu utemeljene“, naglašava Nenezić.

Ističući da su pripadnici manjina tradicionalno priklonjeni onome što je politika DPS-a, naša sagovornica ocenjuje da oni dominantno glasaju za Đukanovića.

„Manjine su saveznici i partneri Demokratske partije socijalista, zato je izvesno da će glasati za Đukanovića. Posebno usled onih jakih poruka koje se tiču moguće ugroženosti nezavisnosti i suverenosti Crne Gore, kao i drugih pretnji koje navodno dolaze spolja. Verujem da je to i osnovni razlog zbog kojeg se manje brojni narodi u Crnoj Gori dominantno opredeljuju za politiku koju predstavljaju DPS i Đukanović“, primećuje Nenezić.

Sagovornica portala N1 ističe da kandidati koji su nakon prvog kruga obećali podršku Milatoviću, deklarativno jesu pozvali svoje birače da glasaju za njega.

„Svoje resurse, poput bildorda, oni jesu ustupili Milatoviću, bili su i na njegovim konvencijama, međutim napravila bih neku vrstu ograde na bazi prethodnih iskustava i činjenice da imamo nagli rast podrške Pokretu Evropa sad. Glasovi koje pretežno vuče Evropa sad su upravo glasovi partija koje sada Milatoviću daju podršku. Vrlo brzo slede parlamentarni izbori, stoga je veoma važno sačuvati svaki glas. Dajući podršku Milatoviću u želji da se smeni Đukanović, verujem da lideri tih partija ulaze u zonu rizika da na taj način izgube svoje birače. Zato smatram da ono što je deklarativna podrška zapravo ne mora da bude istovetna onome što se dešava na terenu“, zaključuje Nenezić.