Važne zbirke poezije, stari autori, malo znana dela velikana, književni su poduhvati koji su obeležili 2022. A ovogodišnja izdavačka produkcija ličila je na život po tome što nije šećerlema.
„Kruške bude minimum emocija, kao Švajcarska“, stoji u jednoj priči Maje Trifunović iz upravo objavljene knjige „Gutači vatre” (Laguna): u Švajcarsku će se malo ko zaputiti u provod, tvrdi junakinja. Izdavačka 2022. bila je više u znaku autorske obaveze objavljivanja nove knjige, a manje strasti stvaranja: lepom vremenu uprkos, panorama našeg izdavaštva liči na tihu i hladnu Švajcarsku iz poezije Emili Dikinson.
Ističe godina u kojoj su objavljene vredne i važne zbirke poezije Maje Solar („A htela sam”, Enklava), Tanje Stupar Trifunović („Zmijštak”, Arhipelag), Mija Raičevića („O stvarima koje je Homer propustio”, Gramatik), Enesa Halilovića („Sekvoja“, Kulturni centar Novog Sada), Katarine Pantović („Ritual pred spavanje”, Sumatra); ponovo je nakon tri decenije štampan „Srebrni surfer“ Zvonka Karanovića (Partizanska knjiga i Somborski književni festival), a Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” objavila je zbirku izabrane i nove poezije Bojane Stojanović Pantović „Niz kičmu godina”.
Iza nas će uskoro biti i godina višestrukih autorstava: Tanja Kragujević objavila je dve zbirke poezije i jednu knjigu eseja, Goran Petrović dva romana (od planiranih deset), Jovica Aćin roman „Hodočašće u Sodomu” (Službeni glasnik) i izbor priča „Pisani putevi” u izdanju somborske biblioteke, dok je Mihajlo Pantić za KOV priredio antologiju „Iznad horizonta” (izbor iz dela laureata Evropske nagrade za poeziju Petru Krdu), objavio knjigu proze „Nijedna od sedam” i sabrane intervjue „Beskonačni razgovori” (Arhipelag). Tihomir Brajović objavio je ove godine studiju „Tumačenje lirske pesme“ (Akademska knjiga) i zapaženu zbirku pesama „Nezbiljnost“ (Arhipelag).
U dve godine dobili smo dva nova prevoda najbolje zbirke proze Šervuda Andersona „Vajnzberg, Ohajo” (jedan u izdanju Mastila, drugi u izdanju Kontrasta), što svedoči o sirenskom zovu takozvanog slobodnog domena. U 2022. nije nedostajalo novih izdanja starih autora: izdavači su nas zasipali romanima Kafke i Orvela (Laguna), sestara Bronte i Džordž Eliot (Vulkan), Nušićevim komedijama i Geteovim „Faustom”, a nova izdanja Herberta Džordža Velsa nadiru sa svih strana.
Ovo je godina autora koji svode životne bilanse: među njima su Goran Babić („Vidno polje”, Laguna), Voja Čolanović („O opstanku i bivstvu (dnevnički zapisi 1942-1945)“, RTS izdavaštvo) i Jasna Levinger-Goy („Iz opsednutog Sarajeva”, Akademska knjiga). Četiri i po decenije od smrti Vladimira Nabokova Dereta obeležava prevodom autobiografske proze „Pričaj, sećanje!”.
Ani Erno, Ali Smit i Džoun Didion su autorska imena kojima nas je obradovao Štrik, dok je Booka objavila Tanju Mravak, Đurđicu Čilić, Otesu Mošfeg i drugo izdanje regionalnog klasika koji ne zastareva: „Štefica Cvek u raljama života” Dubravke Ugrešić. Klio objavljuje fascinantan roman Nastasje Marten („U očima zveri“), a ne bi smela nezapaženo da prođe Džesika Au („Dovoljno hladno za sneg“, Laguna).
U znaku anatomije iskustva i satirizovanja istorije su prostori domaće ženske proze: Danica Vukićević iznenadila je intimističko-satiričnim „Unutrašnjim morem“ (Nojzac), Anica Lazin u „Taocima snova“ (Akademska knjiga) fikcionalizuje život Gustava Malera, Svetlana Slapšak je u roman „Osvetnice“ (Laguna) udenula elemente detektivskog romana i učenog eseja dok Jelena Lengold („Lakonogi dan“, Arhipelag) istražuje pitanja intime i distance. Romaneskna 2022. bi mogla biti i u znaku tri Mirjane (Novaković, Đurđević, Drljević).
Miloš K. Ilić romanom „Deca Nedođina” (Plato) otvara temu distopijskog darvinizma vremena sadašnjeg, dok je Milan Tripković u „Klubu istinskih stvaralaca” (Fabrika knjiga) urnebesno presložio nuspojave našeg mentaliteta, a provereno gorak i nostalgičan je Uglješa Šajtinac („Koljka i Sašenjka“, Arhipelag).
Odlične studije o svetovima književnosti i kulture objavljuju Frančeska Rolandi („Dvadeset četiri hiljade poljubaca“, Geopoetika), Džejms Suzman („Rad: od kamenog doba do robota“, Laguna) i Gojko Božović („Biografije i ožiljci: Kiš, Pekić, Tišma“, KOV). Rana i malo znana dela velikana takođe su bila ovogodišnja poslastica: juvenilije Marsela Prusta („Tajanstveni gost i druge neobjavljene priče“, Službeni glasnik) i Džejn Ostin („Lejdi Suzan“, Blum izdavaštvo).
U maniru jednog filmskog citata, mogli bismo ishitreno zaključiti da ovogodišnja izdavačka produkcija liči na život po tome što – nije šećerlema. Ali jeste Švajcarska, zemlja (gorke) čokolade.
Bonus video: Glumice čitaju odlomke iz knjige Milene Marković
Srbija kao Švajcarska, zemlja gorke čokolade, gde život nije šećerlema
