SAD su dovele u pitanje saradnju sa crnogorskom vladom koja bi bila formirana na osnovu spornih izmena Zakona o predsedniku, dan nakon što je Skupština Crne Gore konstatovala da je poslanik i lider Demosa Miodrag Lekić mandatar za sastav nove 44. Vlade, piše Glas Amerike.
Iz ambasade je ocenjeno da je odluka Skupštine Crne Gore da Lekića proglasi za mandatara „korak u pogrešnom smeru“, uz poruku da SAD podržavaju vraćanje mandata građanima, kroz prevremene parlamentarne izbore.
Uz podsećanje da su SAD više puta isticale da će sarađivati sa bilo kojom demokratski formiranom vladom koja je posvećena evroatlantskoj budućnosti Crne Gore, iz američke ambasade u Podgorici je Glasu Amerike saopšteno da je Venecijanska komisija jasno navela „da su osporavane izmene Zakona o predsedniku u suprotnosti sa crnogorskim Ustavom, zbog čega bi bilo koja vlada formirana na osnovu tih odredbi bila ustavno sporna“.
„Kao rezultat toga, pitamo se da li bi takva vlada zaista bila demokratski formirana i ne vidimo kako bi Sjedinjene Države mogle da sarađuju sa vladom formiranom pod tim uslovima“, poručeno je iz ambasade i ocenjeno da je odluka Skupštine Crne Gore da Lekića proglasi za mandatara „još jedan korak u pogrešnom smeru.
„Sjedinjene Države više puta su iznele stav da nova vlada ne bi trebalo da bude formirana na osnovu osporavanih izmena Zakona o predsedniku. Donesena posle odluke parlamenta da odbaci savet Venecijanske komisije i usvoji kontroverzne izmene, jučerašnja odluka bila je još jedan korak u pogrešnom smjeru“,navodi se u reagovanju američke ambasade.
Takođe se poručuje da je vraćanje pune funkcionalnosti Ustavnog suda prvi korak ka rešavanju krize.
„Posle obnove (funkcionalnosti) Ustavnog suda i u svetlu političke krize, Sjedinjene Države podržavaju vraćanje mandata crnogorskim građanima kroz prevremene parlamentarne izbore. To je demokratski put napred za Crnu Goru“, zaključuje se u reakciji ambasade.
Nominaciju Lekića za mandatara podržao je 41 od 81 poslanika parlamentarne većine, predvođeme Demokratskim frontom (DF). Sednici nisu prisustvovali poslanici opozicije.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović prethodno nije predložio mandatara nakon što je potpisao kontroverzne izmjene Zakona o predsedniku, koje deo nadležnosti predsednika o izboru mandatara prenose na poslanike.
Predsednica Skupštine Danijela Đurović saopštila je na sednici da „pošto predsednik države nije predložio mandatara, da se time ispunjavaju uslovi iz člana 7f izmena Zakona o predsedniku“ i konstatovala da je Lekić mandatar za sastav nove Vlade sa potpisom 41. poslanika.
Izmene tog zakona Skupština Crne Gore usvojila je 1.novembra, uprkos preporukama Venecijanske komisije da se ne usvajaju, ali je Đukanović tada odbio da ih potpiše uz obrazloženje da nisu u skladu sa Ustavom.
Taj Zakon crnogorski parlament ponovo je, međutim, usvojio 12. decembra, nakon čega ga je Đukanović, shodno svojoj ustavnoj obavezi, potpisao – ali je ponovio da ostaje pri ranijoj oceni da su izmene i dopune Zakona o predsedniku neustavne, ali da ga potpisuje jer ne želi da krši svoja ustavna ovlašćenja.
Zvaničnici SAD i EU upozorili su ranije da ne bi trebalo birati vladu na osnovu takvog zakona.
Jedan od lidera proruskog DF-a Andrija Mandić kazao je ranije da očekuje da će nova Vlada biti formirana do 20. januara.
Mandatar Miodrag Lekić je u četvrtak, nakon imenovanja, kazao da je „sve regularno“ i da je predsednik imao mogućnost da predloži predstavnika i to bi Crnu Goru kao državu učinilo ozbiljnijom.
„Skupština ima pravo da formira vlade. Ovaj zakon je pomogao da se to još više realizuje, a mi ostajemo pri tome da je Đukanović prekršio Ustav i da je ovo bila odbrana Ustava“, rekao je Lekić.
On je ocenio da zemlja izgleda “kao da je pod opsadom, nema vlasti, nema Ustavnog suda, ne može se ostvariti prenos vlasti u Podgorici.
Mandatar je pozvao svoje kolege da tokom konsultacija o sastavnu nove Vade „budu na visini zadatka i pronađu balans između legitimnih partijskih interesa i zajedničkog cilja“ i upozorio da nije usključeno da će odustati ukoliko poltička „trgovina bude prevršila svaku meru“.
Opozicija na čelu sa Đukanovićem izlaz vidi u vanrednim parlamentarnim izborima. U zemlji je u posledjnih mesec dana održano pet protesta podržanih opozicijom kojim se traži deblokada institucija i vanredni parlamentarni izbori.
Vladi, na čijem čelu je bio Dritan Abazović, nepoverenje je izglasano sredinom avgusta. Ukoliko bude formirana, Lekićeva vlada bi bila treća u poslednje dve godine.
