Redovne kontrole mogu da vam spasu život, a Evropska nedelja prevencije raka grlića materice još jedna je prilika da vas podseti na to.
Od raka grlića materice u svetu godišnje oboli 250 miliona žena. U Srbiji oko 1.300-1.500 žena, a svaka 24 sata jedna žena u našoj zemlji umre od ove bolesti.
Redovni ginekološki pregledi, vakcinacija protiv humanih papiloma virusa (HPV) su jedan od najsigurnijih načina, i na duge staze u sprečavanju oboljenja i umiranja od raka grlića materice, savetuje prof. dr Srđan Đurđević, ginekolog-akušer i hirurg.
„Danas je poznato da je karcinom grlića materice u 98% slučajeva povezan sa „perzistentnom“ ili dugotrajnom infekcijom humanim papiloma virusima. Zahvaljući savremenim metodama prevencije koje obuhvataju HPV vakcinaciju i „skrining“ ranu detekciju promena primenom citologije i HPV tipizacije, uz obuhvat stanovništva od oko 90 %, karcinom grlića materice bi se u narednih 20-ak godina mogao smanjiti na svega dva do četiri slučaja obolevanja na 100.000 žena“, ističe za portal N1 profesor Đurđević.
Kod ove vrste raka, kao i svih ostalih bolesti, veliki je problem što žene reaguju kasno, čekajući da im telo signalizira da nešto nije u redu. Rani karcinom grlića materice kao i premaligne lezije koje mu prethode najčešće ne prate nikakvi simptomi. Spontano ili kontaktno krvarenje, odnosno krvarenje nakon seksualnog odnosa javlja se u kasnijim fazama bolesti.
Petnaest minuta za svoje zdravlje
Profesor Đurđević naglašava da je samo 15 minuta godišnje potrebno za kontrolni ginekološki pregled koji vam daje mogućnost da pratite i očuvate svoje zdravlje.
Najveći skup stručnjaka iz zemlje i inostranstva u Vojvodini
Naš sagovornik je jedan od osnivača UGOS-a (Udruženja za ginekološku onkologiju Srbije) te nam je u razgovoru najavio da će 9. juna 2023. godine u Kongresnom centru Instituta za Onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici biti održan 10. stručni Simpozijum UGOS-a posvećen 20. godišnjici postojanja Udruženja sa temama koje se upravo odnose na prevenciju, dijagnostiku i lečenje karcinoma grlića materice, sa gostima iz zemlje i inostranstva.
„Strategija medicine 21. veka je prevencija, rana detekcija i minimalno invazivno lečenje u početnim fazama bolesti. Da se to postigne, omogućavaju preventivni pregledi ili takozvani skrining pregledi naizgled zdravih žena koje nemaju simptome. To je posebno značajno zbog toga što početne prekancerozne promene na grliću materice ne daju nikakve simptome, a otkrivaju se slučajno, na pregledu, primenom kolsposkopije ili kontrole citološkog Papanikolau testa“, navodi profesor Đurđević.
Prema rečima našeg sagovornika, danas se pouzdano zna da je rak grlića materice u 98 odsto svih slučajeva uzrokovan HPV virusima koje predstavlja najčešće seksualno prenosivo oboljenje.
„Do danas je otkriveno više od 200 različitih genotipa HPV virusa koji se dele na HPV visokog i niskog onkogenog rizika, a najopasniji su tipovi 16. i 18. Između 50 i 70 odsto žena u toku života ima infekciju sa jednim ili više HPV virusa. Spontana eliminacija virusa je oko 80 odsto, pri čemu oko 10 odsto žena dobije trajnu HPV infekciju koja uzrokuje bolest, odnosno prekancerozne promene na grliću materice (CIN, SIL) koje prethode karcinomu“, kaže za portal N1 profesor Đurđević.
HPV vakcinacija zaštita na duge staze
Jedan od najsigurnijih načina prevencije od ove bolesti je vakcina protiv humanih papiloma virusa ( HPV). Prema nekim studijama vakcina smanjuje broj slučajeva raka grlića meterice za skoro 90 odsto. Većina evropskih zemalja uvela je HPV vakcinaciju u redovan program imunizacije. Srbija je od prošle godine uvela besplatnu HPV vakcinu za decu i mlade do 19 godina, ali je i ona dalje preporučena.
„Danas su u primeni tri vakcine protiv HPV infekcije, koje se uobičajeno daju u tri doze u periodu do šest meseci, a mogu da se vakcinišu devojčice i dečaci pre stupanja u polne odnose i to od devete do 26, a idealno je između 11. i 12. godina života. Pedstavlja primarnu prevenciju u sprečavanju ove bolesti, putokaz i način kako treba raditi u rešavanju ovog problema. Ukoliko se ovome pridoda i sekundarna prevencija, odnosno organizacija masovnog skrininga (citološki Papanikolau test) u populaciji zdravih žena između 24. i 64. godine, vrlo brzo ovo oboljenje će i kod nas postati istorija medicine“, smatra profesor Đurđević.
Vraća nadu u majčinstvo ženama obolelim od raka
U toku višedecenijskog rada i mnogobrojnih operacija karcinoma grlića materice koje je uradio, najmlađa pacijentkinja imala je 24, a najstarija 79 godina. Poznat je među kolegama i kao stručnjak koji je mnogim ženama uspeo da sačuva plodnost i pored opake bolesti i podari potomstvo. Ispričao nam je za slučaj koji je na njega ostavio najjači utisak u karijeri.
„Reč je o pacijentkinji koja je u 14. godini obolela od invazivnog raka materice – sarkoma. Ali, uspela je da pobedi tu opaku bolest i postane mama, čak dva puta. Njoj je posle operacije ostavljena materica i to je bio deveti takav slučaj u svetu. Nakon toga, prema preporuci američkih kolega iz Hjustona, dobila je 12 ciklusa hemoterapijue i kasnije uspeli smo da iznese dve normalne trudnoće završene carskim rezom. Ona je danas zdrava i izlečena žena“, prisetio se profesor Đurđević.
