Nova studija koju su sproveli naučnici u Švajcarskoj potvrdila je ono što su mnogi ljubitelji životinja već dugo pretpostavljali – psi dobro utiču na čovekov mozak.
Istraživači su angažovali 19 zdravih odraslih osoba kako bi im izmerili aktivnosti mozga tokom nekoliko sesija, u prisustvu i odsustvu pasa.
Rezultati mogu da poboljšaju efikasnost terapija uz pomoć životinja koje se koriste za lečenje mnogih stanja, poput depresije, demencije, posttraumatskog stresnog poremećaja i mnogih drugih, prenose mediji.
U ovoj studiji, istraživači su odlučili da koriste funkcionalnu infracrvenu spektroskopiju (FNIRS). Dve elektrode postavljene su na čelo učesnika za merenje kognitivnih aktivnosti, a pokazano je i povećanje moždane aktivnosti, odnosno frontalnog korteksa – ključnog dela mozga koji kontroliše pažnju, radnu memoriju, rešavanje problema, razmišljanje i emocionalne reakcije.
Navodno, rezultati su pokazali da se moždana aktivnost povećava prilikom maženja pasa, a jaka moždana aktivnost pokazala se i kada je životinja izašla iz sobe. Tokom studije, učesnici su bili odaljeni od pasa, dok su bili priključeni na skener.
Eksperiment je nastavljen sa posmatranjem ljubimca koji se nalazio na drugoj strani sobe, zatim se postepeno približavao, da bi se na kraju potpuno približio kako bi ispitanik bio u mogućnosti da ga pomazi. Zatim su uradili istu stvar sa plišanom životinjom. A kada su uporedili oba scenarija, istraživači su otkrili da je došlo do jačeg povećanja moždane aktivnosti kada je pravi pas bio u blizini.
Primena ovih rezultata studije je od interesa za celokupnu medicinsku zajednicu.
Doktor Džoi R. Dži, neurolog u bolnici Providens Mišn u okrugu Orindž u Kaliforniji, potvrdio je da su terapije uz pomoć pasa „vredne za mnoge hronične poremećaje i da se mogu koristiti u okruženjima gde je potrebna relaksacija“.
Kućni ljubimci poput pasa mogu i treba da se smatraju važnom terapijskom opcijom za pacijente svih uzrasta koji prolaze kroz različite probleme fizičkog ili mentalnog zdravlja, saglasni su stručnjaci.
