Kada su bolesti povezane sa srcem u pitanju, visok krvni pritisak je jedan od najčešćih stanja.
Krvi je potreban određeni pritisak da bi se pumpala kroz telo, ali kada taj pritisak postane previsok, može značajno da oštetiti arterije i krvne sudove.
Kada visok krvni pritisak postane hroničan problem, to može da dovede do nakupljanja plaka na zidovoma krvnih sudova. Što je naslaga više, krvne sudovi su uži, što dodatno otežava efikasno pumpanje krvi.
„U SAD-u 47 odsto populacije ima dijagnostifikovanu hipertenziju. Gojaznost, dijabetes, nedostatak vežbanja, loša ishrana, prekomerno konzumiranje alkohola, upotreba duvana i genetika doprinose riziku od hipertenzije“, kaže dr Rand Meklejn za „SheFinds“.
Prema procenama, 18 odsto svih smrti na globalnom nivou može da se pripiše hipertenziji (oko 9,4 miliona ljudi). A ono što je najveći problem je što visok krvni pritisak možda uopšte neće pokazati nikakve simptome. Zbog toga se naziva tihim ubicom.
Prvi simptomi visokog krvnog pritiska mogu da budu; glavobolja, krvarenje iz nosa, umor, problemi sa vidom, otežano disanje, lupanje srca i zujanje u ušima. Ipak, merenje pritiska je osnova kako u postavljanju dijagnoze, tako i u praćenju efekata terapije, prenosi Index.hr.
