Pričamo o porodičnom lekaru, a imamo problem s toalet papirom, ubrusima

Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije, govoreći o ideji ministarke zdravlja o porodičnom lekaru, kaže da je to dobar plan, ali da ipak, sa reformama u zdravstvu treba krenuti od druge tačke – od prevencije. Dr Dejan Žujović, pulmolog, kaže da ta ideja nije nova, ali on vidi druge, preče stvari koje bi trebalo rešiti.

Upitan kako gleda na novi predlog ministarke zdravstva da se uvede porodični lekar, Pilipović smatra da je to eufemizam za lekara opšte prakse.

Žujović navodi da tu ima više razlika. „Prvo teritorijalno, predviđeno je da lekar ne sedi u domu nego da ima ordinaciju u kraju i da ima stepen znanja, porodični lekar ima svoje zanimanje. Da li ja koji ću sutra biti pacijent želim da imam takav zdravstveni sistem, da li građani to žele, da li je taj predlog prošao bilo kakvu javnu raspravu, da li je prošao dijalog sa pacijentima, sa strukom, pa i unutar struke šta je to što ne valja, šta je dobro i šta možemo da popravimo. Naše zdravstvo je mrtvo ali nema ko to da nam potvrdi. Stanje je takvo da naši radnici imaju problema sa toalet papirom, ubrusima za ruke, sa elementarnim stvarima tokom svog radnog dana, a onda izađe neko sa idejom za porodičnog lekara. Ta ideja nije nova, to je bio i ranije predloženo, 2000. godine na sastanku zdravstvenog odbora Demokratke stranke izlašlo se sa tim predlogom“, rekao je Žujović.

On kaže da imamo više nemedicinskih radnika nego zdravstvenih radnika. „Oko 32.000 nemedicinskih radnika, a koliko imamo lekara opšte prakse“, upitao je Žujović.

Savo Pilipović, iz udruženja pacijenata Srbije, dao je svoj viđenje iz ugla pacijanta. „To je odlična ideja, profesorka Grujičič je rekla da joj treba 10 do 15 godina da se to realizuje. Nije to samo porodični lekar, nego se formiraju timovi lekara gde imamo pedijatra, stomatologa, farmaceuta i to jako lepo zvuči, ali za bogate zemlje“,  rekao je Pilipović.

Upitan zašto je toliko skeptičan, Pilipović kaže da ukoliko bi nešto trebalo da uradimo u zdravstvu, treba krenuti od prevencije. „Imamo previše pacijenata, manjak lekara, manjak sestara, manjak zdravstvenih radnika… Mi se razboljevamo, ali mnogo kasnije odlazimo kod lekara“, dodao je.

Dao  je i jedan primer – kaže, u Nemačkoj ima 90 posto debelih melanoma, a tankih melanoma 19 posto, dok u u Srbiji ima 80 posto debelih melanoma i 20 tankih.  „Ovi tanki ozdrave operacijom koja traje 10 minuta, dok 80 posto naših pacijenata dolaze sa mladežima koji su zapušteni i automatski se teže leče. Operacije su skuplje, nemamo para. Nikada nećemo ni imati para, jel smo siromašno društvo, ali ako uložimo u prevenciju, ako manje pušimo, pijemo imaćemo manje i drugih bolesti –  kao što su kardiovaskularne bolesti. Bez prevencije nema pomaka u zdravstvenom sistemu“, naglasio je.

Na konstataciju da ministarka Grujičić želi da rastereti bolnice, da se ljudi „vrate“ u domove zdravlja, po danskom modelu, da se napravi sistem da se više  zdravstvenih problema rešava u domu zdravlja, dr Žujović odgovara pitanjem – zašto se to do sada nije radilo. „Prosečan doktor opšte prakse opterećen je dnevno sa 40, 50, 60 pregleda, pa tu su i informacioni sistemi koji treba da mu olakšaju posao, a ne da otežavaju, opterećen je administracijom, ne ulazi više u problem pacijenta… Popuni papir i pošalje pacijenta dalje na preglede u cilju da peživi taj dan“, rekao je Žujović.

Ističe kao problem i zabranu zapošljavanja koja je postojala u prethodnom periodu.

Kada govorimo o domovima zdravlja govorimo i o ambulantama van grada. Na pitanje da li bi lekari pristali da odu u druge gradove i da li bi prihvatili da rade u tako kompleksnoj sredini, Žujović kaže da bi neki išli, a neki ne i da kada bi bilo kao u Grčkoj – kad se završe studije ide se na dve godine na neko ostrvo koje lekaru država odredi, to bi moglo da funkcioniše, ali da je problem kod nas što bi odmah zvao neko iz neke stranke zbog nekoga.

Pilipović kaže da udruženje nije konsultovano mada je bilo komunikacija sa Jelenom Janković iz Ministarstva zdravlja, a da su maksimalno podržali početnu  ministarkinu ideju o porodičnim lekarima, ali i njen stav da ako su lekari za penziju, da treba i da odu u penziju.

„Njene ideje su na mestu što se tiče i obavaljanja transplantacija. Prošle godine je bilo pet, ove godine samo jedna transplantacija. Nabavljaju se inovativne terapije, a pet godina nije nabavljen neki novi lek“, rekao je Pilipović. On ukazuje na to da imaju program za inovativnu terapiju, jer, kako kaže, ako je lek star sedam godina to više nije inovativni lek.