Ogromno iznenađenje i velika čast

“Ovo je ogromno iznenađenje, velika čast i zadovoljstvo, nekako vas natera da se osvrnete, jer je u pitanju nagrada za životno delo”, rekao je glumac Boris Isaković o novoj nagradi koju je dobio – Dobričinom prstenu.

Kaže da ne bi mogao da prebroji predstave u kojima je igrao u poslednjih 30 godina i da ih je sigurno bilo 60, 70.

Govoreći o pozorištu i njegovom uticaju na društvo, Isaković ocenjuje da pozorište nema danas tu silinu i taj društveni angažman kao ranije i da time svi gubimo. Kaže da je manjak novca učinio to da onda uprava pozorišta naginje ka lakšim sadržajima da bi se obezbedila publika, da se onda vidi i manjak tehnike, scenografije za opremu predstave, pa one izgledaju kako izgledaju. Sadržaj se, dodaje, gubi i osipa.

Ali, ističe: „Pozorište je pozorište. Nemoguće je da televizija to zameni. To je prosto živi kontakt, razmena osećanja sa publikom, ona se tu razmenjuju na licu mesta“.

U periodu korone pokušalo se sa eksperimentom – prenosom živih predstava preko interneta. Isaković navodi da bi trebalo ići u korak s tim.

Na pitanje s kim je bilo najupečatljivije igrati, kaže da je bilo mnogo kolega… „Zavisi od perioda. Kad sam bio mlađi, sećam se u „Mački na usijanom limenom krovu“ Petra Kralja, pa u Glembajevima sa Predragom Ejdusom, Đuzom Stojiljkovićem, kasnije mi je bilo jako drago ali i žao što nisam više igrao, a žudeo sam za njima… Tu  je Nebojša Glogovac, smatrao sam ga jako talentovanim“, rekao je gost Dana uživo. Naglašava da mnogo voli da igra u pozorištu… Voleo bi, kaže, da igra „Gardarobera“ kog su igrali Ljuba Tadić i Petar Kralj u Jugoslovenksom dramskom pozorištu, a da „nekako idu godine i za ‘Kralja Lira’“.

Isaković je, takođe, i profesor. Kaže da nije ni slutio da će mu se ukazati takva prilika. „Ja sam bio asistent na Fakultetu primenjenih umetnosti, za scenske borbe i kada je Petar Banićević otišao u penziju stigla je takva ponuda, da ja preuzmem klasu. To je bilo jako čudno u tom momentu, jel sam ja bio jako mlad, samo 34 godine. Upustio sam se u tu ulogu, prenosim im znanje, a od njih dobijam energiju… Primanje i davanje koji je i osnov svega, svakog pozorista kao i rada na filmu“, zaključio je Boris Isaković.