Ne mogu da kažem da sam išta promenila, to je dosta ambiciozno, vreme će tek pokazati da li se uspostavio neki trend, kaže Ana Đurić Konstrakta u intervjuu za Nedeljnik.
„Ja bih najviše volela da smo doprineli, kroz naš celokupni rad i aktivnosti, tome da se stvari ne čitaju crno-belo, isključivo. Volela bih da jednostavna čiinjenica da identitet nije nešto zakucano i konačno postane jasnija, kao i činjenica da si u svakom trenutku u poziciji drugog, trećeg u odnosu na nekog ili nešto, te da je svaki imperativ definisanosti radi razvrstavanja pomalo nasilan – dodaje Konstrakta u razgovoru sa Brankom Rosićem iz Nedeljnika.
„Takođe, čini mi se značajnim to što imam 44 godine, pa se nadam da sam bar malo olakšala breme ejdžizma. Možda i to što su potaknute neke diskusije o društvenim temama, i to sa mesta zabave, odakle se možda najlakše prihvataju“, smatra ona.
Na pitanje da li se prepala tolikog prihvatanja, toga što je simbol „svih i svega“ i kako je baš njoj sve to uspelo, Konstrakta iskreno kaže da ne zna i da je to pomalo i plaši.
„Nisam mastermajnd koji je sve isplanirao. Možda je uspelo samo zato što sam nepretenciozno iznela ono što radim. Takozvana obična žena“, zaključuje Ana Đurić.
Bonus video: Konstrakta nastupila kao gošća Beogradske filharmonije
