Nemačka savezna vlada očekuje da će do 2026. nedostajati oko 240.000 kvalifikovanih radnika. Prema prognozama Instituta za tržište rada i istraživanja zanimanja (IAB), do 2035. biće čak više od sedam miliona radnika manje.
Ali problem je već veliki: prošlonedeljno istraživanje Udruženja nemačkih industrijskih i trgovinskih komora (DIHK) pokazuje da više od polovine ispitanih kompanija ne može da popuni radna mesta, barem delimično, jer postoji nedostatak radnika. Trenutno su nepopunjena oko dva miliona radnih mesta, navodi Dojče vele. Kao rezultat gubi se dodata vrednost od skoro 100 milijardi evra.
Posebno trpe zdravstvo i socijalne službe, kao i logistička branša. U ugostiteljstvu je nedostatak osoblja doveo do ograničene ponude i skraćenog radnog vremena. Nedostatak je takođe veliki na područjima elektromobilnosti ili obnovljivih izvora energije – važni zadaci transformacije i konkurentnost mnogih kompanija su ugroženi, navodi DIHK.
Nedostatak osoblja takođe raste u administraciji i u komunalnim preduzećima. Prema studiji konsultantske kompanije za menadžment PwC, do 2030. godine će nedostajati najmanje milion kvalifikovanih radnika.
Važan razlog: bejbi-bum-generacija, rođena od sredine 1950-ih pa nadalje, polako ide u penziju, piše Deutsche Welle.
Nemačka vlada smatra da ovo ima dvostruki efekt na situaciju kvalifikovanih radnika: radna mesta koja ostanu upražnjena ne mogu se popuniti dovoljnim brojem mlađeg kadra. A zbog starenja društva koje zahteva više nege, potrebno je više stručnjaka, na primer na područjima zdravstva, nege i socijalne zaštite.
Pored primetnog starenja društva, s digitalizacijom i energetskom tranzicijom tu su još dva velika društvena trenda koja igraju veliku ulogu – i zahtevaju nove veštine i osoblje. Savezna vlada govori o “tri velika D”: demografiji, digitalizaciji i dekarbonizaciji. Kratkoročno, kriza izazvana pandemijom koronavirusa takođe je pogoršala situaciju. Mnogi kvalifikovani radnici u ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima morali su da budu otpušteni i sada se ne vraćaju.
Svojom strategijom kvalifikovane radne snage savezna vlada želi da poboljša okvirne uslove za kompanije, preduzeća i javnu administraciju. Dokument od 39 stranica načinjen je u septembru, a plan je odobrila vlada sredinom oktobra. Centralni deo paketa mera čine veće mogućnosti za obuku i dalje obrazovanje, bolja ravnoteža između posla i privatnog života, fleksibilni prelasci u penziju i lakša imigracija.
Planovima nemačke vladajuće koalicije je između ostalog predviđeno i uvođenje tzv. “karte šanse” po bodnom sistemu za traženje posla za ljude iz zemalja izvan Evropske unije sa stranom stručnom kvalifikacijom od najmanje dve godine. Kriterijumi za izbor uključuju poznavanje jezika, profesionalno iskustvo, godine i povezanost s Nemačkom.
Prilikom izdavanja radne vize trebalo bi više uzeti u obzir radno iskustvo. Kvalifikacije stečene u zemlji porekla ne moraju nužno da budu priznate pre ulaska. Vlada je o tome usvojila predlog zakona krajem novembra.
Pre svega, dobrodošli su planovi za lakšu imigraciju. “Potrebni su nam ljudi koji će nam pomoći da održimo svoj prosperitet u ovoj zemlji”, izjavio je predsednik Udruženja poslodavaca Rajner Dulger.
Za Centralno udruženje nemačke građevinske industrije “karta šanse” i lakša imigracija za iskusne profesionalce bili bi “važni temelji za vrbovanje kvalifikovanih radnika u građevinarstvu”.
Podršku su izrazila i druga udruženja. Ali, kritički se gleda na planove daljeg usavršavanja. Sve dok finansiranje, zamena odsutnog radnika i pitanje vraćanja na posao nisu razjašnjeni, takav zakon nije prihvatljiv malim i srednjim preduzećima kao i privatnim poduzećima, smatra generalni direktor Saveznog udruženja srednjih preduzeća Markus Jerger.
Nemački savez sindikata je u saopštenju naglasio da “duže radno vreme, viša starosna granica za odlazak u penziju i sveobuhvatno pojačano zapošljavanje radnika iz inostranstva” ne bi trebalo da ublaže pritisak na kompanije. Umesto toga, morali bi da obezbede bolje uslove za rad i obuku.
BONUS VIDEO Preti li novi egzodus radnika u Nemačku? – gosti Toplica Spasojević i Miloš Turinski
Nemačkoj će do 2026. nedostajati 240.000 kvalifikovanih radnika, evo koja zanimanja su najtraženija
