Pojam priprema vozila za zimu bio je češće upotrebljavan u prošlim vremenima. Današnja vozila, ako su redovno servisirana, nemaju potrebu za posebnim pripremama uoči zime. To ne znači da vozači ne moraju da im posvete pažnju dolaskom zime.
Pre svega, treba pripremiti zimsku opremu. Treba proveriti da li tečnost za pranje stakala odgovara zimskim uslovima. Vozači sami mogu da zaštite diht gume oko vrata i poklopca prtljažnika sredstvom protiv zamrzavanja. Protiv smrzavanja treba zaštititi i brave, i to iz dva razloga. Kod vozila bez daljinskog otključavanja biće problem otključati bravu. Takođe se može dogoditi da se vozilo zaključa samo od sebe dok recimo stružete led, a motor ste ostavili da se zagreje. Zbog smrzavanja su prenapregnute brave, piše Revija HAK.
Ali, u današnje vreme, kada se vozila iz novčanih razloga servisiraju neredovno, moguća su i iznenađenja koja su ponekad vrlo neugodna.
Moguća velika oštećenja motora
Jedno od mogućih i logičnih je i smrzavanje rashladne tečnosti motora ako na vreme nismo proverili njenu gustinu, odnosno otpornost na niske temperature. Današnje tečnosti imaju duži vek trajanja. Opasnost leži u tome što se vremenom iz nekih razloga dolivalo malo po malo vode. Tako je promenjen njen sastav i ona više ne može da podnese niske temperature.
Ako je tečnost suviše razređena, kod vrlo niskih temperatura mogu da nastanu velika oštećenja motora. Primera radi, može da dođe do rupture bloka motora, oštećenja rashladnih cevi i hladnjaka. Jedna od klasičnih grešaka je pokušaj startovanja motora kod manjeg stepena zaleđenosti sistema. Najveći broj motora kod današnjih vozila ima zupčasti kaiš. Ako on konstrukcijski vrti i pumpu cirkulacijskog kruga hlađenja, ona zbog sleđivanja ostaje blokirana. Pokušaj starta motora u toj situaciji dovodi do, posebno kod dizel motora, velike havarije, jer je moguće pucanje zupčastog kaiša.
Moguće je i pregrejavanje motora
Još jedna zanimljvost je vezana uz nedovoljnu otpornost tečnosti za hlađenje. Naime, moguća je situacija da se motor pregrejava i na -15 stepeni.
Kako se ne bi događale neželjene posledice, treba znati u kakvom je stanju rashladna tečnost vašeg motora. Drugim rečima, ako nismo sigurni koliko smo puta dolivali vodu, trebalo bi ispitati stanje tečnosti.
Dizelaši su u prošlim vremenima takođe znali da priređuju iznenađenja svojim vlasnicima. Zbog konstrukcijskog rešenja samozapaljenja smese, posebno su osetljivi na niske temperature. Taj problem se rešava ugradnjom dodatnih grejača i tako se omogućuje lakši start motora. Moderni dizel motori su konstrukcijski toliko napredovali da im niske temperature nisu problem. Takođe je potreban i kvalitet goriva na visokom nivou.
Ali, iznenađenja su uvek moguća i to pre svega pojavom kondenzacija vlage u rezervoaru. Gotovo uvek se vozimo s polupraznim rezervoarima, a to odgovara pojavi kondenzacije vode u rezervoaru. Neki sistemi na filteru goriva imaju mogućnost odvajanja kondenzacije, ali su kod niskih temperatura mogući problemi na sistemu dotoka goriva do motora. Kod vrlo niskih temperatura moguća je i pojava parafina u gorivu. Taj problem je nekad rešavan dodavanjem benzina dizel gorivu. Kod novih vozila to nemojte ni pokušavati. Loše posledice koje mogu da nastanu su mnogo veće nego trenutna korist.
Otkazivanje akumulatora
Zimi je često otkazivanje akumulatora. Generalno, u prvom naletu hladnog talasa otkaže otprilike 30 odsto akumulatora. Kod startovanja motora, za akumulator je kritično prvih pet sekundi. Tada su potrebe za energijom velike, a istovremeno je zbog hladnoće smanjen kapacitet akumulatora. Po istraživanjima proizvođača akumulatora, već kod nula stepeni kapacitet pada 20 odsto, a potreba je veća 50 odsto. Kod nižih temperatura, situacija je još nepovoljnija. Zato i akumulatori koji bi kod viših temperatura još neko vreme funkcionisali, jednostavno kažu „Ne!“.
