Budućnost je… kada?
Nedavno je lansiran prvi čet-bot zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji je, za razliku od svih prethodnih prototipa, dostupan svima.
Vest je odjeknula kao bomba, i javnost, što strana – što domaća, nije krila svoju fascinaciju novim izumom. I to sa dobrim razlogom.
ChatGPT je veoma napredna platforma za korišćenje veštačke inteligencije u svakodnevnom životu i u svega nekoliko dana postojanja, dostigla je više od milion korisnika širom sveta.
U ovom tekstu se nećemo baviti tehničkim aspektom, već primenom u realnom životu. Naravno, ovakvi čet-botovi se odlično snalaze na engleskom jeziku, ali mi smo želeli da saznamo kako se čet-bot snalazi na srpskom jeziku i može li, pored pukog ćaskanja, da ponudi nešto korisno.
Rezultati su nas, u najmanju ruku, ostavili u neverici.
Parlez-vous serbe?
Eksperiment smo podelili u nekoliko delova. Prvi deo obuhvata pisanje sastava na različite teme, zatim objašnjavanje pojmova i rešavanje zadataka iz različitih predmeta za različite uzraste. A na kraju i jedan mali bonus.
Prvo smo počeli od lakih stvari. Sastava iz srpskog jezika za osnovnu školu na temu zimskog raspusta.
Ušli smo na chat.openai i uneli: „Napiši sastav na srpskom jeziku na temu „Jedan doživljaj sa zimskog raspusta“. Dugačak i da izgleda kao da ga je pisao desetogodišnjak.“
-Klik-
Desetak sekundi kasnije, pojavljuje se odgovor:
***
Jedan doživljaj sa zimskog raspusta
Jedan od najlepših doživljaja sa zimskog raspusta mi je bio kada sam išao na skijanje sa svojim roditeljima i sestrom. Bio je to prvi put da idem na skijanje i bio sam jako uzbuđen.
Kada smo stigli na skijalište, bilo je puno snega i sve je bilo belo. Skijanje mi se sviđalo i veoma mi se dopalo da se spuštam niz padine i da se igram u snegu.
Najlepši deo je bio kada smo se odmarali pored kamina u planinskom domu, gde smo jheli ukusna jela i slatkiše. Bilo je super provedeno vreme sa porodicom i drugarima i radujem se svakoj novoj prilici da idem na skijanje.
Skijanje je zaista zabavno i uzbudljivo i svakako bih preporučio svima da probaju ovaj sport. Nije bitno da li ste iskusni skijaš ili početnik, jer postoji mnogo staza i trenera koji će vam pomoći da se naviknete na skijanje.
Siguran sam da ćete se zabaviti i uživati na skijanju, kao što sam i ja uživao. Radujem se sledećem zimskom raspustu i nadam se da ću imati još jednu priliku da odem na skijanje.
***
Radi! Zvanično je počelo doba u kom računari pišu sastave na nivou desetogodišnjaka, ali može li to malo komplikovanije?
Hajde da proverimo.
Sledeću stvar koju unosimo je: Napiši mi sastav na temu „Između straha i nade“. Neka obiluje opisima i neka izgleda kao da ga je pisao srednjoškolac.
Dobijamo sledeći odgovor:
***
Između straha i nade
Moje srce lomi se između dva osećanja koja su u meni uvek prisutna, to su trah i nada. Strah od neizvesnosti, od onoga što će se dogoditi sutra, od gubitka onoga što mi je dragoceno… Nada u bolje sutra, u to da će se stvari promeniti na bolje i da će se moji snovi ostvariti.
Često se pitam koje od ovih osećanja je jače, da li je strah jači od nade ili obrnuto. I koliko na to utiču naše odluke i ponašanje?
Strah je instinkt koji nas čuva od opasnosti. On nam pomaže da se odupremo onome što nam šteti. Međutim, kada se pretvori u paralizu, kada nas sprečava da radimo ono što bi trebalo ili da se suočimo sa problemima, on postaje problem sam po sebi.
Nada je ono što nas drži u životu, ona nas vodi ka boljem sutra, ka ostvarenju naših snova. Međutim, kada se pretvori u iluziju, kada nam se čini da možemo sve da postignemo bez truda, onda nas može dovesti do razočarenje i neuspeha.
Svako od nas se suočava sa tim osećanjima u različitim trenucima života. Može se desiti da se osećamo previše uplašeno da bi uradili nešto novo ili da bi se suočili sa nekim problemima, ili da smo previše optimistični i da očekujemo previše od sebe i drugih.
Važno je da naučimo da balansiramo između straha i nade, da se ne prepustimo jednom ili drugom osećaju previše. Treba da budemo dovoljno hrabri da se suočimo sa strahovima, ali i dovoljno realni da ne očekujemo previše od života. Treba da verujemo u bolje sutra, ali i da radimo na tome da ga stvorimo.
Znam da nije lako, ali verujem da uz malo truda i volje možemo da pronađemo balans između straha i nade u našim životima.
***
Ovo je kompleksnija tema od prve i veštačka inteligencija ni sa njom nema naročitih poteškoća.
Zbog toga smo pokušali da joj zadamo još veći izazov.
„Napiši mi sastav na temu „Nesrećne ljubavi u Andrićevom romanu „Na Drini ćuprija“. Dugačak, pun opisa i kao da ga je pisao srednjoškolac.“
***
Nesrećne ljubavi u Andrićevom romanu „Na Drini ćuprija“
Andrićev roman „Na Drini ćuprija“ je jedno od najpoznatijih dela srpske književnosti i prepun je nesrećnih ljubavi. Roman govori o sudbini glavnog junaka, Mehmed-paše Sokolovića, koji se zaljubljuje u svoju rođaku Ajšu, ali njihova ljubav je nemoguća zbog razlike u društvenom statusu. Mehmed-paša je visoki državnik, dok je Ajša seljanka, što znači da njihova ljubav nema budućnost u društvu u kojem žive.
Međutim, Mehmed-paša ne odustaje od svoje ljubavi i pokušava da je zadrži u tajnosti od ostatka sveta. On čak pokušava da je oženi tako što joj daje svoj prsten i obećava da će je učiniti svojom ženom kada se vrati sa putovanja. Ali to se nikada ne desi, jer Mehmed-paša umire u neobičnim okolnostima, ostavljajući Ajšu da živi u tuzi zbog izgubljene ljubavi.
Drugi primer nesrećne ljubavi u romanu je između mlade devojke Fate i njenog verenika Rifata. Fata je bila zaljubljena u Rifata, ali on je bio zaljubljen u drugu ženu. Kada je Fata saznala za ovu vezu, ubila se, ne želeći da živi bez svog voljenog.
Roman „Na Drini ćuprija“ je pun nesrećnih ljubavi koje su zabranjene ili neodobrene od strane društva.
Andrićeva priča nam pokazuje koliko su ljudi spremni da se bore za ljubav i koliko su spremni da se žrtvuju za nju, čak i kada je osuđena na neuspeh. Nesrećne ljubavi u ovom romanu su emotivno i duhovno boležive, ali one takođe govore o ljudskoj hrabrosti i volji da se bori za ono što želi.
***
Za ovaj upit čak nismo ni očekivali odgovor, ali nas je ChatGPD iznenadio i u isto vreme zapanjio. Ne samo da je uspešno obradio književnu temu i „napisao sastav“, već je sasvim uverljivo izneo analizu dêla Andrićevog dela. I – na osnovu svih dobijenih odgvora tokom testiranja – zaista je teško poverovati da je sve ovo napisala mašina.
S obzirom da je sasvim jasno da se dobro snalazi u pisanju, hteli smo da proverimo kako se snalazi u drugim stvarima. Definicijama, prirodnim naukama, ali i u zadacima i logici.
Počeli smo od lakih stvari:
Zatim malo komplikovaniji upit:
S obzirom da su ovo bila relativno laka pitanja na koja može da odgovori Gugl ili bilo koji glasovni asistent, pokušali smo veštačkoj inteligenciji da postavimo još veći izazov – zadatak iz fizike za osnovnu školu.
„Prva 3 časa automobil se kretao brzinom 50km/h, a sledeća 2 časa brzinom 60 km/h. Kolika je srednja brzina automobila na celom putu?“
Prosudite sami, čak je i postupak tu!
Zatim smo pokušali nešto komplikovaniji zadatak:
„U toku 5 sekudni telo napravi 20 oscilacija. Koliki je period oscilovanja tog tela i kolika je frekvencija njegovog oscilovanja?“
Pored zadataka iz fizike, probali smo i nekoliko jednačina koje je GPT rešio bez problema, a zatim smo hteli da proverimo kako se snalazi sa istorijom i pripovedanjem.
„Prepričaj mi Prvi svetski rat“
Odgovor:
Prvi svetski rat je bio veliki globalni sukob koji je trajao od 1914. do 1918. godine. Učestvovalo je više od 30 zemalja, a sukob se odvijao uglavnom u Evropi, ali i na drugim kontinentima.
Razlog za početak rata bio je složen i uključivao je dugogodišnje rivalstvo između velikih sila, kao što su Nemačka, Austrougarska i Rusija, kao i niz političkih, ekonomskih i društvenih faktora.
Nemačka i Austrougarska su se pridružile saveznicima, zvanim Trojni savez, dok su se Francuska, Velika Britanija i Rusija pridružile saveznicima, zvanima Antanta.
Rat je počeo 1914. godine kada je Austrougarska objavila rat Srbiji nakon atentata na prestolonaslednika Austrougarske, Franca Ferdinanda, u Sarajevu. Međutim, sukob se brzo proširio i uključio ostale zemlje koje su se našle u savezima ili su imale interese u regionu.
Rat je bio karakterističan po upotrebi novih tehnologija, kao što su tenkovi i avioni, kao i po velikom broju žrtava. Prema nekim procenama, u Prvom svetskom ratu je poginulo više od 10 miliona ljudi, od čega je više od polovine bilo civila.
Nakon četiri godine ratovanja, Antanta je pobedila Trojni savez i potpisala je Versajsku mirnu konvenciju 1918. godine, koja je završila Prvi svetski rat. Posledice rata bile su ogromne i uticale su na razvoj sveta u narednim decenijama.
Prvi put dostupna svima
Korišćenje ChatGPT četbota je veoma jednostavno – dovoljno je da uđete na sajt (link na dnu teksta), unesete pitanje u prozor za četovanje i pritisnete na „enter“, a veštačka inteligencija će vam odgovoriti u roku od nekoliko sekundi.
Ovo je prvi put da je četbot zasnovan na veštačkoj inteligenciji postao široko dostupan, a korisnici širom sveta svakodnevno testiraju različite mogućnosti ChatGPT-a, od banalnog četovanja do pomaganja prilikom programiranja.
Ipak, najimpresivnije je što to možete učiniti na bilo kom jeziku i dobiti adekvatan odgovor.
Nakon višesatnog testiranja, ovaj čet-bot je pokazao da mnogo toga može i prevazišao sva naša očekivanja. Najfascinantnija stvar je što smo tek na početku.
BONUSI:
Napomene:
– Čet-bot meša srpski i hrvatski jezik i potrebno je da naglasite na kom jeziku želite sastav, inače se može desiti da dobijete rad na ijekavici;
– Sajt je otvoren za svakoga ko želi da ga proba, potrebna je samo registracija (link);
– Iz nekoliko pokušaja smo primetili da je formulacija pitanja potpuno nebitna. Možete ga postaviti u bilo kojoj formi, čak i sa gramatičkim greškama, i sistem će dati pravi odgovor;
– Možete za isti sastav tražiti po nekoliko odgovora i na kraju spojiti ono što vam najviše odgovara (ispod svakog odgovora se nalazi dugme „regenerate response“);
– Postoje pitanja na koja daje jedan te isti odgovor, koliko god puta pokušavali;
– Često „pravi greške u kucanju“, imena su ponekad na engleskom, a ni padeži mu nisu jača strana;
– Nije ni naročito politički korektan, što stoji kao upozorenje kada se registrujete.
***
BONUS VIDEO: Poslušajte razgovor čoveka i veštačke inteligencije posle kog ništa nije isto
