I mačke mogu da imaju dijabetes

Kao što ljudi mogu da imaju šećernu bolest (dijabetes), tako se ovaj sistemski poremećaj metabolizma može da javi i kod vašeg krznatog ljubimca.

Ako vaša mačka ima dijabetes to onda znači da ona ima poteškoća s korištenjem šećera u krvi kao izvora energije. Da bi telo koristilo glukozu potreban mu je insulin, hormon koji proizvodi gušterača. Ako postoji poremećaj u proizvodnji ili korišćenju insulina, glukoza se ne može prenositi iz krvi u organe u telu. Ostaje u krvi i rezultira višom količinom glukoze u krvi od normalne. Kad organi u telu imaju manjak glukoze, počinju da se koriste masti i belančevine kao izvor energije, što dovodi do gubitka kilograma i gubitka mišića.

Marina Đurić, doktorka veterinarske medicine, objašnjava za N1 koji su razlozi za nastanak dijabetesa kod mačaka.

„Dijabetes se najčešće javlja kod mačaka starijih od 10 godina. Mačke najčešće obolevaju od dijabetesa tipa 2. Jedan od glavnih uzoraka nastanka ove bolesti je ishrana. Mačka je mesožder i to klasični, tako da je njen digestivni sistem napravljen isključivo za meso i mesne prerađevine. Danas ih hranimo uglavnom granuliranom hranom koja je uz to i konzervisana i koja sadrži manji procenat mesa, a dosta više ugljenih hidrata, kao i prostih šećera. Jedan od bitnih faktora je i stres, i on takođe je često okidač za ovo oboljenje. Upotreba kortikosteroida takođe može da izazove dijabetes, kao i sterilizacija. Naravno, tu je i genetski osnov npr. kod istočnjačkih rasa je povećana verovatnoća i do nekoliko puta više nego kod drugih, ali ishrana i fizička (ne)aktivnost su češći problem“, naglasila je Đurić.

Ona pojašnjava i koji su to prvi simptomi koje možemo da primetimo kod mace koja ima dijabetes.

„Simptomi su da mačka ima povećanu potrebu za vodom, učestalo mokri, a iako ima povišen apetit ona gubi na težini. Dlaka je često opalog kvaliteta. Takođe postaje letargična i manje aktivna. To su prvi znaci da mora na pregled“, rekla je.

Kako kaže doktorka Đurić, još uvek ne postoji lek za dijabetes, ali može da se kontroliše.

„Dijabetes može da se kontroliše insulinskom terapijom i promenama u ishrani. Kad je plan ishrane u pitanju, uvek je individualno i uzima se više faktora a to su starost, opšte zdravstveno stanje mačke, pa i pol, okruženje…“, navodi.

Bolje je, kaže, što više manjih obroka u toku dana kako bi nivo šećera u krvi bio što stabilniji.

„Insulin može da se daje pre. a i za vreme i posle obroka. Uglavnom najbolje je da je ishrana u slično vreme, a davanje insulina po dogovoru sa veterinarom jer nisu iste doze i razlikuju se od slučaja do slučaja“, rekla je Đurić.

Doktorka napominje da ne možemo 100 posto da izbegnemo dijabetes kod mačaka, čak i kada bismo sledili sve moguće savete veterinara.

„Isuviše mnogo faktora je u igri. Međutim, ukoliko pažljivo posmatramo i pratimo našeg ljubimca i reagujemo na vreme. tj. vodimo ih na redovne preglede kod veterinara, neće biti problema i dijabetes će moći da se kontroliše sve do duboke starosti. Uglavnom, kvalitetna ishrana, regulisana telesna težina, dovoljan unos vode, kao i redovni pregledi su uvek preporuka“, zaključila je Đurić u razgovoru za N1.