Prelazak Hrvatske na evro kao zvaničnu valutu događa se u idealnom trenutku, ocenio je glavni ekonomista Hrvatske privredne komore Goran Šaravanja, dodajući da je 2022. pokazala da to što neka zemlja ima sopstvenu valutu nije zaštita od inflacije.
U Hrvatskoj od 1. januara zvanična valuta postaje evro, a u Zagrebu se očekuje da će to zaštititi zemlju u vreme velike neizvesnosti koja dominira globalnom ekonomijom.
„Kad uzmete u obzir kontekst, zapravo je idealan trenutak za prelazak na evro. Kad pogledate, vidite koliko je kuna bila stabilna od kad smo dobili odluku da ulazimo u evro zonu“, rekao je Šaravanja.
On je istakao da su u zemljama koje su uvele evro niže kamatne stope i inflacija, koliko god da je ona visoka.
„U ovo vreme se isplati prelazak na evro, posebno kad gledamo Mađarsku, Češku i Poljsku, pa i Srbiju, sve su centralne banke morale da dižu kamatne stope“, rekao je Šaravanja.
Hrvatska će, kao zemlja članica, imati pristup svim instrumentima Evropske centralne banke, što je, smatra Šaravanja, podsticaj izvoznicima, a osim toga, preuzimanjem evra i ulaskom u šengensku zonu, takođe od 1. januara, Hrvatska ulazi u institucionalno jezgro.
„Glavna prednost je eliminacija svih deviznih rizika. Korišćenje evra je puno jednostavnije, posebno u kombinaciji sa Šengenom, Hrvatska je atraktivnija kao investicijska destinacija, biće manji trošak poslovanja, biće transparentnije“, naveo je glavni ekonomista Hrvatske privredne komore.
Uz ocenu da je Hrvatska „prirodni kandidat za evro“, jer se u toj zemlji od sredine šezdesetih godina prošlog veka štedi u nemačkim markama, odnosno sada u evrima, Šaravanja je istakao da ne spada među one koji vide bilo kakve nedostatke preuzimanja evra.
„Hrvatska dosad nije imala manevarski prostor u monetarnoj politici, a od 1. januara će ga imati“, dodao je on.
Upitan o strahu dela građana da će uvođenje evra dovesti do dodatnog poskupljenja, Šaravnja kaže da to ne očekuje.
„Inflacija je 13 odsto, morate voditi računa o tome, kupovna moć je ionako smanjena zbog visoke inflacije. U uslovima gde je u celoj Evropi inflacija visoka, pitanje je koliko je moguće dizati cene i kako time utičete na potražnju“, rekao je Šaravanja.
Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis nedavno je hrvatskim novinarima rekao da je moguće da će ulaskom u evrozonu cene porasti, ali samo jednokratno i neznatno.
„Iskustvo zemalja koje su se poslednje pridružile evru pokazuje da postoji jednokratni učinak na povećanje cena, koji se kreće između 0,1 do 0,3 postotna poena“, rekao je Dombrovskis i dodao da se taj učinak, srednjoročno gledajući, poništava nižim troškovima konverzije valuta i manjim kamatama.
Hrvatska od 1. januara istovremeno ulazi u šengensku zonu i postaje 20. članica evrozone, odnosno, njena dosadašnja valuta kuna, posle 28 godina, odlazi u istoriju.
Od početka septembra, sve cene su izražene u kunama i evrima po kursu od 7,53 kune za jedan evro, što je jedna od mera prilagođavanja kojom se pokušava sprečiti podizanje cena i njihovo zaokruživanje na višu, kada od 1. januara evro postane zvanična valuta.
Plaćanje je do ponoći poslednjeg dana ove godine isključivo u kunama, a od 1. januara zvanična valuta postaje evro. Građani će, međutim, do 15. januara moći da plaćaju i u kunama, ali bi kusur trebalo da dobijaju u evrima. Preporučuje se da se u tom razdoblju što više koristi kartično plaćanje.
Tokom cele 2023, građani će moći bez naknade da zamene novčanice i kovanice kuna po fiksnom kursu (7,53 kune za evro), a od 2024. u Hrvatskoj narodnoj banci.
