Prema novom istraživanju kuvanje na plin lošije utiče na vaše zdravlje nego život u gradu zagađenom zbog posledica saobraćaja ili industrije.
Iako profesionalni kuvari i kuvari amateri preferiraju plinske šporete u odnosu na električne alternative, novo istraživanje pokazuje da plinska kuvala proizvode azotov dioksid i sitne čestice – opasne toksine koji su sastavni deo gasova koje ispuštaju vozila, prenosi Independent.
Ako je to istina, takve materije mogu iziritirati pluća i dospeti u krvotok te tako povećati rizik od razvoja bolesti srca, raka, pa čak i Alchajmerove bolesti.
Deca i stariji ljudi najosetljiviji su na ovakvu vrstu zagađenja vazduha.
Jedna je studija pokazala da plinske peći uzrokuju nagli porast zagađujućih materija u vazduhu u zatvorenim prostorima i da one mogu biti mnogo veće od nivoa zagađujućih čestica koje lebde naokolo prometnom gradskom ulicom.
Za potrebe istraživanja deca su išla u školu s rančevima opremljenim monitorima koji su evidentirali zagađenje vazduha, prenosi časopis New Scientist.
“Mnoga su deca zapravo bila izložena većem zagađenju kod kuće u večernjim satima, dok je jedan od roditelja pripremao obrok na plinskom kuvalu, nego zagađenju zraka na putu do škole“, rekao je profesor Frenk Keli s londonskog Imperial Collegea.
Plinska kuvala i astma
Rezultati drugog istraživanja pokazuju da je svaki osmi slučaj astme koja se razvije u detinjstvu u SAD zapravo posledica izlaganja plinskim kuvalima u zatvorenim prostorima.
I profesor Keli, koji nije učestvovao u toj studiji slaže se da su plinski šporeti „glavni izvor zagađenja vazduha u zatvorenim prostorima“. I on smatra da boravak u prostoriji s plinskim kuvalom može biti uzročnik astme ili ostalih zdravstvenih stanja kod osetljive dece.
„Živi li u domaćinstvu dete s astmom, verovatno će pokazivati više simptoma bolesti nego u slučaju da u kući postoji električna alternativa“, kaže Keli i dodaje da je taj problem izraženiji u manjim domovima bez odgovarajuće ventilacije.
Problem zagađenog vazduha u zatvorenim prostorima tek odnedavno je u fokusu proučavanja poput zagađenja vazduha spolja.
Plinska kuvala i globalno zagrevanje
Profesor Stefen Loft sa Univerziteta u Kopenhagenu slaže se sa svojim britanskim i američkim kolegama i tvrdi kako je vrlo verovatno „rizik povezan s izloženošću azotovom dioksidu iz plinskih šporeta veći od rizika života u gradu s zagađenim vazduhom“.
Naučnici podsećaju i na to da plinska kuvala podstiču globalno zagrevanje.
Istraživanje sprovedeno u SAD pokazalo je da metan koji curi iz plinskih peći negativno utiče na klimu te se može uporediti s emisijama ugljen dioksida iz oko 500.000 automobila na benzin.
U Evropskoj uniji bi, zbog kuvanja na plin više od 100 miliona ljudi moglo biti izloženo štetnom zagađenju vazduha u zatvorenim prostorima, čime se krše propisi EU o zagađenju koji važe za vazduh spolja, saopštila je nevladina organizacija Clasp.
Treba li na šporet postaviti nalepnicu s upozorenjem?
Sve je više zahteva da ubuduće plinski šporeti imaju nalepnice s upozorenjima o zdravstvenom riziku.
Do 2025. ni u jednom novom domu u Ujedinjenom Kraljevstvu neće biti grejanja na fosilna goriva, a to znači da će gotovo sigurno u svima biti postavljeni električni indukcioni šporeti i peći.
U SAD će se, u skladu sa zakonom o smanjenju inflacije domaćinstvima nuditi subvencije do 1.340 američkih dolara za prelazak s plinskog na indukcioni šporet u domaćinstvima.
I poslanica Aleksandrija Okasio-Kortez poziva na potpunu zabranu prodaje i korištenja plinskih šporeta.
Ovo je „relativno jednostavan način za smanjenu izloženost štetnim česticama i azotovom oksidu“, kaže profesorka Nikola Karslo sa Univerziteta Jork.
U međuvremenu se na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru može uticati češćim otvaranjem prozora, provetravanjem prostorija i korišćenjem ventilatora, što može odmah uticati na kvalitet vazduha.
Studije su pokazale i da učinkoviti kuhinjski aspiratori mogu smanjiti nivo zagađenja za čak 55 odsto.
Da li je kuvanje na plin opasnije za zdravlje od života u zagađenom gradu?
